das unheimliche концепт као практична алатка

„Etimologija reči Das Unheimliche je izvedena iz semantičkog jezgra Das Heim – dom, odakle heimlich – pri­padati kući. Nemačka reč Heimat znači zavičaj, rodna zemlja (gruda). Dom, pre nego građevina, a postoje i mnoge kombinacije kao Heimatstadt (rodni grad), Heimatland (rodna zemlja), Heimaterde (rodno tlo), Hei­matliebe (rodoljublje).

Das Heim istovremeno znači i nešto što je skriveno tako da ga drugi ne mogu videti, nešto držano po strani od drugih, ali najbolje biva izraženo peudonegacijom Das(Un)heimliche. Radi se o uznemiravajućoj, čudnoj blikosti između poznatog i nepoznatog – kada se poznato promalja ispod nepoznatog oblika /pojave ili kad se to nepoznato otkriva kao blisko, poznato. Semantička oblast reči Das Heim (nešto što se podra­zumeva kao blisko) postaje semiotički kod gde različita značenja i njihove konstelacije uspostavljaju hori­zont očekivanja.

Tako je Das Unheimliche na izvestan način podvrsta Das Heimliche, ne njegova negacija već pozitivni iz­danak. Das Heimliche je homonim specijalne vrste: istovremeno znači i domaće, poznato, ali i nepoznato, strano, tajanstveno – das Heimliche se dakle neobjašnjivo (unheimlich), pretvara u svoj opozit. I to je mesto gde nastaje obrt: upravo zbog nemogućnosti potpunog razumevanja pojma, zbog toga što se pojam opire adekvatnom objašnjenju, što se ne da – on postaje zastrašujući.

Das Unheimliche u značenju čudan (eng. unfamiliar, uncanny, eerie, sinister), jeste negacija prvog značenja (Das Heimliche) – premda oba značenja koincidiraju. U definisanju termina ponekad izgleda da je intuicija ta koja preuzima inicijativu i usložnjava odnos familijarnog, bliskog i čudnog. Zastrašujućeg. Specifičnost Das Unheimliche je u činjenici da je nešto zastrašujuće ne zbog toga što je nepoznato ili novo već iz razloga što ono što je bilo poznato sada nekako, postaje čudno.“ *

Das Unheimliche je dakle u velikoj meri neprevodiv u srpskom jeziku. Serijom fotografija se namerava popu­niti to mesto kroz razlicite vizuelne narative. One su pokusaj konstrukcije neopipljivog fenomena Das Unheimliche i pokazatelj da se njime u veoma velikoj meri opisuju  naša sadašnjost, egzistencija, životi.

Isprekidanost i ekscesnost, necikličnost, sve obelezja naše realnosti, nameću diskontinu­itete koji iscrpljuju, zastrašuju; poznato, naučeno nam se vraća dovoljno modifikovano tako da kompro­mituje i čini nekorisnim naše iskustvo, namećući nelagodnost koja zastrašuje. Nemogućnost otpočinjanja kontrolabilnog ciklusa koja rasipa energiju; iscrpljujuća entropija nam vraća našu realnost izmenjenu. Isto, a neprepoznatljivo. Brutalne varijacije konteksta koje naš tekst čine nepreciznim i neupotrebljivim, jesu karakteristike kako naše realnosti, tako i Das Unheimliche pojma.

Sa ovim pretpostavkama su oblikovane fotografije, na način da je serija vizuelnih uzoraka našeg iskustva nastajala prepoznavajući tragove Das Unheimliche koncepta ne znajući mu ime, uspostavljajuci obrise i donoseci radost prepoznavanja.

Taj odnos simetrije, odraza i potonjeg ispunjenja – sistematizacije nepoznatog, koje je time postajalo poznato, uviđanje relacija i njihovih korespodentnosti - izomorfizma, jeste konačno dovelo do razumevan­ja, katraze.

Konkretizujući izrečeno i izrazavajuci ga u ravni slike, dozivljavamo sledece sledeće iskusvene susrete:

Različiti vizuelni uzorci grada, grada koji je poznat, u kome se živi, a koji nam se obraća na iznenadjujuci nacin.

Serija fotografija koje docaravaju situacije bega, eskapizma; želje za konstrukcijom predvidljivosti i potom iskoraka u zadovoljstvo i lepotu. I proizilazeca nestabilnost, neizdrzljiva nestabilnost i nemogućnost zadržavanja željene pozicije. I pon­ovni pokušaji. Dirljivo i vredno postovanja. I tako sklisko.

Kuća. Neposredano i najmanje rizično nastojanje da se osvetli koncept Das Unheimliche. Pusta. Odlazak, napuštanje. Mnoštvo razloga, jakih, različitih razloga ne znače ništa. Predvidivost.

*Mariela Cvetić, Das Unheimliche, psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora, izdavač Orion art i Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet Beograd.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Das Unheimliche
Srđan Veljović

Poslednjih petnaestak godina, koliko je izlagačkom aktivnošću prisutan na domaćoj umetničkoj sceni, fotograf Srđan Veljović je izgradio specifičnu autorsku poziciju. Naime, Veljovićeva fotografska praksa i opus se u pomenutom periodu razvijaju kako kroz njegovo intenzivno praćenje i dokumentovanje različitih vidova kulturnog, društveno-aktivističkog, urbanog života prvenstveno Beograda, ali i Srbije i regiona, tako i kroz niz projekata u kojima tematizuje i problemski otvara brojna relevantna pitanja u vezi sa socio-političkim kontekstima našeg podneblja.  U svojevrsnoj  hronici događaja, pojava, situacija Veljović predočava  kompleksnu sliku ovdašnjih društava, pažljivo beležeći sve od uzroka i posledica  perpetuirajućih kriza sa kojima se ista suočavaju prethodne dve ipo decenije  do nekih malih prostora/zona i pojedinačnih  gestova nepristajanja, borbe i otpora postojećim okolnostima. Sagledan u celini Srđanov fotografski rad predstavlja   konzistentno vizuelno istraživanje, upotpunjen  i autorovim aktivnim promišljanjem samog medija fotografije, njegove funkcije, značenja i značaja kao dokumenta i kao umetničkog izraza u interpretaciji društvene stvarnosti.  

Aktuelni  foto projekat Das Unheimliche, koji je prezentovan u  Galeriji Kulturnog centra Požega, obuhvata grupu fotografija  nastalih u dužem vremenskom periodu i rezultat je Veljovićevih recentnih bavljena različitim ličnim fotografskim arhivama odnosno njihovom (re)konceptualizacijom.  Niz fotografskih radova autor uvezuje i idejno razvija oko pojma Das Unheimliche, koji  u našem jeziku ostaje bez preciznog ili jednostavnog prevoda upućujući na   čitav spektar drugih pojmova i opisa kojima  bi se  moglo  objasniti  i rasvetliti njegovo značenje. Koncept  Das Unheimliche, koji u istoimenom eseju među prvima ozbiljnije razmatra i inauguriše u polje kulture Sigmund Frojd, ukratko bi se mogao tumačiti kroz tenzičan i uznemirujući odnos  između poznatog i nepoznatog zapravo u vrsti psihološke iskustvenosti sveta u kojoj se istovremeno prožimaju vrlo bliski i začudni sadržaji, oblici i pojave.  U nedavno objavljenoj naučnoj studiji Das Unheimliche / psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora, koja je Veljovića i uvela u zanimanja za ovaj fenomen, autorka  Mariela Cvetić se problematici posvetila iz ugla interdisciplinarnog istraživanja i refleksije termina Das Unheimliche  u široj sferi umetničkog stvaralaštva (od književnosti do vizuelnih umetnosti) ukazujući još jednom na suštinsku ambivalentnost koncepta, te u tom smislu njegovu lingivističku kompleksnost i trajnu otvorenost u definiciji. Upravo u toj neprevodivosti i neuhvatljivosti pojma Srđan Veljović  prepoznaje  jedan mogući interpretacijski i koncepcijski ključ za grupu fotografskih radova koji  bi se tematski najopštije mogli objediniti  pričom o kolektivnim doživljajima današnje realnosti, o neizvesnosti,  nestabilnosti, nepredvidivosti. Autor  ih otkriva  u različitim vizuelnim narativima, u urbanim prizorima Beograda, eksterijerskim situacijama, scenama neposrednih  životnih okruženja i mesta društvenih dešavanja, locirajući neopipljivi  Das Unheimliche u njegovoj  jedinoj i pravoj dimenziji neprekidne fluktuacije i transformacije sadržaja proživljenog, spoznajnog, intuitivnog, nesvesnog, sećanja...Srđanove fotografije svedoče o usložnjenosti našeg emiprijskog  prostora, karakteru i dinamici njegovog  uspostavljanja i (pre)oblikovanja u mreži permanentnih uodnašavanja individualnih osećaja, svakodnevnog života, društveno-istorijskih prilika.  Posmatrač, zapravo,  na ovim fotografijama biva konfrontiran sa svim onim procesima koji tvore uprizoreno, njegova kontinuirana redefinisanja u spoju i spletu čulne recepcije, fakata, okolnosti, emotivnih i psiholoških utiska.

Miroslav Karić